Православна црква

Православна црква

Ништа није случајно у православној цркви. Све је помно проучавано и има своју корисност и важност. Оци наше Цркве су хиротонисали верне који улазе у храм, да учествују у богослужењу и благодарењу, да засад напусте световно и да уђу у област натчулног. Зато све у храму има своју најдубљу симболику, тако да се вернима дају спасоносне поруке.

Православна Црква је минијатура васељене (видљива и невидљива). То је видљива тачка – симбол – онога што људско око не види. Тајно значење храма открива се само посвећенима, верницима.

Купола симболизује небо.

Свеће и лустери симболизују звезде небеске куполе.

Свети корак симболизује Рај, Горњи Јерусалим (Откр. 21, 2), у коме се непрестано врши небеска Божанствена Литургија, уз служење анђела.

Света Трпеза симболизује Престо Закланог Јагњета (Откр. 22:3).

Поклопци Часне Трпезе симболизују свету савану и плаштаницу, којом је било обавијено безбојно Тело Христово приликом Његовог божанског сахрањивања.

Свештеници симболизују свете анђеле, литургијске духове Божије (Јевр. 1,14),

Њихова света одежда такође има своју симболику. Њихов сјај и чистота симболизују свештеничку милост у коју су обучени.

Земља је симболизована подом храма. Ту стоје верни, који сачињавају војну Цркву на земљи и гледају у небо (куполу), рај (свети корак) и изображене светитеље

Света Трпеза обично почива на стубу, који симболизује немоћни стуб Цркве, Христа, или на четири стуба која симболизују четири јеванђелиста.

На Часној Трпези налази се Свето Јеванђеље, које симболизује истинско присуство Христово у Цркви и чињеницу да Црква чува Истину.

Ту је и Крст благослова, који симболизује непобедиву моћ Цркве против зла.

Свећњаци, који симболизују неугасиву светлост хришћанског учења.

Иза Свете трпезе налази се шест крила, метални транспаренти са представама анђеоских фигура које зраче. Они свакако симболизују анђеоски ред шестокрилих анђела, који се поштује у присуству Божијем (Иса. 6:1-2; Откр. 4:6-8).

На североисточној страни светиње налази се ниша Свете намере, која симболизује свету пећину Рођења Господњег.

Проповедаоница симболизује Христов гроб, а ђакон анђела Васкрсења (Мк. 16, 6). На њој су представе светих јеванђелиста и рељефни голуб на коме је постављено свето Јеванђеље и симболизује Духа Светога.

На предњем делу ђона су велики приручници, који заједно са кандилама иконостаса, поред светлости коју емитују, симболизују замишљену Христову светлост, која „као да пролази“. Исто важи и за кандила или комбинације које висе са плафона и симболизују светлост Христову и просветљење Светог Духа који силази са неба.

Свеће симболизују нашу душу, која треба да буде чиста као светлост и горућа као огањ од чежње за сједињењем са Христом.

Погодна звона позивају вернике да дођу у Цркву. Име су преузели по Кампанији, региону Италије где су први пут изграђени. Они симболизују трубе анђела за буђење.

У храму верник врши велику трансценденцију времена и простора. Док на земљи учествује на небу, док је део материјалног света, комуницира са светом умних и духовних моћи, док живи у стегама времена, он окуси вечност. Земља и небо се мешају сваке недеље и сваког празничног дана у Божанској Литургији… Ићи на Литургију у недељу заиста значи напустити свој дом и отићи на небо, написао је велики румунски песник и писац В. Гхеоргхиу (Име за вечност , Атина 1972, стр. 105,139).

Унутар Православне Цркве доживљава се најрадоснији догађај у историји човечанства, победа живота над смрћу, кроз тријумфално Васкрсење Христово. Наша Православна Католичка Црква је с правом описана као Црква Васкрсења, јер она живи и доживљава непрекидно догађај Васкрсења. Православни живот је трајни Васкрс! Храм савршено изражава ову стварност. Иконографија, од иконичких представа Васкрсења, до приказаних ликова светитеља, изражава миграциону стварност Цркве. Сваке недеље се радосно празнује Васкрсење Господње, васкрсавају службе и забрањује се строги пост. Верници осећају ову димензију и радују се победи над смрћу и пропадањем и кушају бесмртност и вечност.

Храм је други дом верника. Одојче тамо је вођено на прскање. У храму прима Свето Крштење и поново се рађа у ново постојање у Христу. Тамо је крунисан и дели радост свог брака са целом помесном црквом. Тамо ужива у радостима великих празника. У храму се радује крштењу деце своје. Ту учествује у светим тајнама и прима искупитељску благодат Божију. У њему он жури да се моли за животне тешкоће и да црпи снагу за ток свог живота. Тамо је вођен до краја свог живота на земљи, због његовог излазног низа. У храм ће бити враћени помен за њега и за све уснуле вернике.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

This site uses cookies to offer you a better browsing experience. By browsing this website, you agree to our use of cookies.