Икона Успење Богородице

Икона Успење Богородице

Силксцреен слика одличног квалитета са “живим” бојама и 22К златном позадином. Уз слику долази тврда картонска кутија.

Богородица наша, Богородица, мајка Исуса Христа, као човек је напустила овај свет. Ми верни православни хришћани са посебним сјајем прослављамо овај догађај њене смрти, али то не називамо смрћу, већ сном. Тако 15. августа славимо Успење Пресвете Богородице. И не само то; као што такође чујемо у синаксарици данашњег стиха, ми поштујемо њен прелаз.

Света икона Успења Пресвете Богородице има много лица. Али у целој представи се издвајају две фигуре: Христос и Богородица.

Наш Христос са Својим сувереним присуством држи душу Његове Дјеве Мајке, повијено дете, и изнемогло тело Дјеве Марије.

„Икона доминира над погребним креветом, украшеним богатим постољем, на коме прекрштених руку почива Богородица.

Испред причвршћен за једноставан свећњак гори дебела свећа. Иза погребног кревета и тачно у средини стоји Христос са телом у чудном заокрету удесно, ка глави Његове Мајке.

У рукама испруженим у истом правцу, Он држи њену душу, која је у облику повијене бебе скрштених руку. Окружен је славом.

Унутар ње су на врху насликана шестокрилна и једнобојна четири анђела који поред Христа са гестовима и изразима туге на лицима…

Тачно изнад Христа на врху свода слике отворила су се небеска врата и виде се два анђела, опет у монохрому, како се сагињају покривених руку да узму њену душу.

На челу и ногама погребног кревета окупљено је дванаест апостола са изразима, ставовима и гестовима који показују дубоку тугу.

Петар кади на глави Богородице, док се апостол Павле и богослов Јован клањају пред њеним ногама и грле је.

Даље позади су три прелата са отвореним књигама, а лево, у позадини, тугују три жене.

Композицију у позадини, иза група ученика, затварају две традиционалне античке грађевине. Међу њима је и натпис СПАВА ТХ(ЕО)ТОКОУ“.

Четири (три на слици) Јерарха који су присуствовали Успењу били су: брат Јаков, Јеротеј, Дионисије Ареопагит и Тимотеј. Јеротеј није приказан.

На неким сликама видимо на десној ивици куће Јована Дамаскина како полаже папир (папирус) са следећим речима: „Достојни као душа на небу, небеса су била подређена божанским призорима и ти си стајао…“ И на левој страни, Свети Козма песник држи други папир који каже: „Жено смртна, али натприродна и Богородица, јави нам…“

На свим лицима се види туга, али помешана са слатком надом. То је „чармолипин“, „радосна туговања“, својствена верницима који живе у ишчекивању васкрсења.

То видимо и у тропима празника, који понекад наглашавају ужас и страхопоштовање апостола који су приказани у сузама, а понекад наглашавају њихову радост коју изражавају у псалмима и химнама.

На неким сликама су на небу приказани облаци који су апостоле однели у Јерусалим.

На многим сликама Успења, приказана је и епизода анђела који мачем одсече руке Јефонију. (Овде је реч о оном Јеврејину који је покушао да мошти Богородице баци на земљу).