Икона Богородице Руже Амаранто

Историја иконе Богородице „Родон Амарантон“ почиње око 1890. године нове ере. према сведочанствима старих становника пирејског краја. Наиме, један рибар је са стена Пиреја извукао стару икону на којој је била приказана Богородица како држи Христа, а у руци држи „ружу“.

Ова чињеница је одмах пријављена у околини. Побожна породица, по имену Катсароу, имала је жељу да понуди „дом“ за смештај иконе Богородице и на сопствену иницијативу подигла је приватну капелу, којој је дала име Девице Марије „Родон Амарантон“. Тамо је била смештена ова стара икона и обожавали су је становници тог краја.

Ружа од Амаранта, или иначе Јерихонска ружа, или Ружа Девице Марије, или Бесмртна ружа Васкрсења, је биљка која симболизује вечност и неуништивост, бесмртност душе! Апостол Павле каже: „Ми смо Богу слатки мирис Христов међу онима који се спасавају“ (2. Кор. 2, 15), што значи да је Христос „Ружа од Амаранта“ и да они који се приближавају Христу осећају небески мирис.

Исус је ружа спасења која је никла у неплодној земљи. Најлепше цвеће на земљи је загађено љагом греха, али један цвет је потпуно незагађен: Исус Христ. Зато што је рођен од Дјеве Марије, без наследне контаминације првобитног греха.

Али Богородица је такође „неувенућа ружа“, која открива неоскврњену и чисту природу Богородице. Бог је тражио мирис у свету и нашао га у Девици Марији, јединој особи на свету која је непорочна, без нечистоћа. Када ју је Бог угледао, осетио је мирис њене врлине и зато је названа „мирисом Цара свих“. Цвет вечнодевствене Дјеве Марије остаће бесмртан кроз векове, јер га ни време ни хуле злих не могу увенути.

Сабор Пресвете Богородице Амарантске Родоске празнује се сваке године 3. априла.