Икона Светог Спиридона на престолу

Икона Светог Спиридона на престолу углачана ручно рађеном ситотиском на углачаној златној подлози у различитим димензијама.

12. децембар празник

Свети Спиридон је рођен 270. године. у сада окупираном селу Асија (Аскија) на Кипру (а не у Тримитунти – данашњој Треметузији – како многи пишу) из једне пастирске породице, која је била нешто имућна. Иако је био добро образован, није мењао професију. И он је наставио да буде пастир.

Као лик, Светитељ је био једноставан, љубазан, пун љубави према ближњем. Недељом и празницима често је водио пастире и водио их у свете храмове, а затим им је објашњавао јеванђелски или апостолски одломак. Бог га је благословио да често постаје заштитник удовица и сирочади.

Оженио се побожном женом и добио ћерку Ирину. Убрзо му је, међутим, умрла жена. Да би излечио своју рану, Спиридон се још више посветио учењу божанске речи.

После великог притиска, рукоположен је за свештеника. И заиста, он је био прави свештеник Јеванђеља, као што га жели и свети Павле: „непорочан, трезвен, умерен, угледан, гостољубив, способан за поучавање, који има покорну децу са сваком скромношћу“ (1. Тимотеју 3, 2-7). То јест, беспрекорна, пажљива, умерена, скромна, гостољубива, поучна и са децом која се покоравају са свом скромношћу. Дакле, Спиридон је био толико добар као свештеник да је, када се тримитска епископија на Кипру упразнила, народ и свештенство акламацијом изабрали за епископа.

Са овог положаја Спиридон је толико напредовао у врлини да му је Бог омогућио да чини многа чуда.

Напоменимо овде да је Свети Спиридон угледом свог светог и моралног живота победио аријанце и изашао као један од сјајних бранилаца православне вере на Првом Васељенском сабору, који је одржан у Никеји у Витинији (Мала Азија) и на коме је учествовао. У ствари, како каже предање, после кратког говора, он је затим начинио знак крста и левом руком, која је држала плочицу, у знаку Свете Тројице, рекао: „У име Очево“ и изазвао ватру да се појави изнад плочице, којом је била печена. Када је рекао: „И Сину“, потекла је вода кроз коју се гњечила глина од црепа. А када је додао: „И од Духа Светога“, показао је само на земљу која му је остала у шаци.

Свети Спиридон се упокојио 12. децембра 350. године.

648. године нове ере Кипар је био суочен са великим нападима Сарацена и цар Јустинијан је реликвија пренео у Цариград. Постављена је у Цркви Светих Апостола заједно са моштима Августе Теодоре (видети 11. фебруар ). Остала је у царици градова све док свештеник Григорије Полиевкт, неколико дана пре пада, није узео две мошти и пренео их кроз Србију, Тракију и Македонију у Парамитију у Епиру.

Три године је лутао од места до места док није стигао на Крф. Све ово време је посмртне остатке стављао у вреће сламе и свако ко би га питао рекао би им да су то храна за његову товарну животињу. Године 1456. н.е. На Крф је стигао јер је веровао да ће мошти бити осигуране. Јонска острва су у то време била под влашћу Млечана. Свештеник Григорије Полијевкт је пронашао суграђанина избеглице, јереја Георгија Калохаиретиса, и завештао му мошти светитеља.

После смрти, Ђорђе Калоаиретис завештао је мошти Светог Спиридона својим синовима, Луки и Филипу. Два брата су хтела да пренесу реликвију у Венецију. Случај је судио чак и млетачки Сенат. Највиши државни правосудни орган пресудио је да је реликвија власништво браће, па они задржавају неотуђиво право да је преносе где год желе.

На крају, међутим, до трансфера није дошло јер су биле оштре реакције Крфљана, а највише судско тело није инсистирало и преовладавала је мисао да не треба стварати незадовољство међу људима који су под венецијанском заставом. Године 1512. н.е. У Арти је састављен уговор о донацији на име Асимине Калохаирети, кћерке Филипа, која се удала за Стаматиоса Вулгариса и која је заузврат оставила тестамент од 25. новембра 1571. године. и предвиђа да Света мошти светитељке остане у наслеђе њеним синовима и њиховим потомцима.

Црква у којој се данас налазе свечеви остаци подигнута је 1589. године. и припада стилу једнобродне базилике.

На Крфу се мошти Светог Спиридона носе у литији четири пута годишње. На Цветну недељу за ослобођење острва од епидемије куге 1629. н. На Велику суботу јер је 1533. године н. Острво је погодила велика катастрофа за усеве. 11. августа за спас острва од жестоког турског напада 1716. н. и прве недеље новембра за другу епидемију куге 1673. године.

• 100% загарантована трансакција!
• 100% гаранција поврата новца!
• Тренутна испорука производа које имамо на лагеру.