Хагиографска икона Агиос Минас

Хагиографска икона Агиос Минас

Агиос Минас је рођен у Египту средином 3. века нове ере. од родитеља незнабожаца. Међутим, паганска средина у којој је одрастао, није успела да отврдне његово срце које је, када је дошло време, прескочио слушајући глас „срца и бубрега“ (Псалам 7:10) Бог и тако тинејџер, Минас он постао хришћанин. Док је одрастао, одлучио је да настави каријеру у римској војсци.

Минас се одликовао својом мудрошћу али и храброшћу и због тога је био цењен у војсци. Нажалост, три века после Христовог доласка, стари свет још увек није желео да прихвати искупитељску поруку Васкрсења.

Диоклецијан и Максимијан наредили су прогон разумне Христове овце, прогон који је трајао од 303. до 311. године. Ово је био први критични тренутак када је Минас позван да каже “велико да или велико не”. Светитељ није издржао, бацио је војнички појас на земљу, лишивши се тако статуса војника-гонитеља хришћана, и побегао на суседну планину.

Тако је око педесете године, после божанског откривења да је наступило време мучеништва, сишао у град, на дан паганских празника, и са штедљивошћу, усред разјарених незнабожаца, исповедио Христа као једини и истинити Бог, мешајући глуве и несвесне идоле. Ухапшен је и одвучен пред Пира, команданта града.

Ту је, храбро говорећи, открио своје име, своје порекло, своју војничку прошлост и, наравно, смело и непоколебљиво обзнанио веру у Христа. Одведен је у затвор и следећег јутра поново је представљен пред владара који га је оптужио да вређа богове, па чак и пред њим и да је пао из војске.

Светитељ је без оклевања прихватио оптужбе. Пир је наредио да га подвргну неподношљивом мучењу. Џелати су га толико бичевали да су му бичеви два-три пута мењани. Обешали су га и одерали кожу док унутрашњи органи Светитеља нису почели да се појављују. Затим су, као да то није било довољно, длакавом крпом трљали његово запањено тело и на крају га голог и унакаженог вукли на металне трње. У ствари, у време његовог мучеништва, неки од његових старих војника су га наговарали да принесе жртву идолима, говорећи да ће га његов Бог оправдати видећи мучења којима је био подвргнут.

Светитељ је то одлучно одбио и одговорио да приноси жртву чак и Христу, који га је овластио да поднесе ране. Владар, дивећи се прикладности и мудрости Сведокових одговора, зачуђено га упита како је могуће да груби војник попут њега може да одговори на овај начин.

А Светитељ му, просвећењем Божијим, одговори да ту способност његовим мученицима даје Христос, као што је обећано у Јеванђељу: απολογησησθε η τι ειπητε. Το γαρ⁇ γιον Πνευμα διδαξει υμας εν αυτη τη ωρα α δει εα δει ει-1’αι »(1-12) Тада је, очајан, тиранин наредио да му се одруби глава.

Посечен је 11. новембра почетком ИВ в. А.Д. (вероватно 304. године н.е.) и тако је његова душа срећно одлетела ка Спаситељу Христу кога је Светитељ толико следио и за кога се жртвовао.