Икона Светог Герасима Јорданског

Икона Светог Герасима Јорданског, углачана ручно рађеном ситотиском на углачаној златној подлози у разним димензијама.

Икона Светог Герасима Јорданског је задивљујућа икона са ручно рађеном ситотиском на углачаној златној подлози . На њој је у византијском стилу приказан лик великог подвижника православља, који је познат по свом чудесном животу и заштити коју пружа верницима.

Светитељ је приказан како држи штап и свитак са својим светим учењем , док је поред њега звер – лав , о коме је бринуо и укротио својом светошћу.

Доступан у разним величинама
Стил: Полиран ситотиском
Позадина: Ручно рађен златни лак
Материјал: Висококвалитетно хагиографско дрво

Карактеристике производа

✅ Аутентичан византијски стил
✅ Сјајна златна позадина за луксузан изглед
✅ Висококвалитетна ручно рађена конструкција
✅ Погодно за кућну молитву, манастире и цркве

Симболика Светог Герасима

Свети Герасим Јордански († 475. н. е.) један је од великих светитеља Цркве , заштитник страдалних душа и настрадалих .
Лав на његовој слици симболизује моћ љубави и светости која може укротити чак и дивље звери.
Његов лик се сматра благословом за дом , јер штити од злих утицаја и демонских енергија .

Празник 4. марта

Свети Герасим Јорданац рођен је у Ликији у 5. веку нове ере. од побожних и смерних родитеља и од детињства била посвећена Богу. У младости је прихватио монофизитску јерес, одведен од стране следбеника јеретичког псеудопатријарха Теодосија, фанатичног египатског монаха монофизита, који је, за време одсуства патријарха Јувенала (422 – 458 н.е.), потпомогнут краљицом Евдокијом – пре њеног преобраћења у Ореју ( с. доктрине, успео да се домогне јерусалимског патријаршијског престола и двадесет месеци (451 – 453. н.е.) спроводи неисказане суровости. И овај свесвети храм Васкрсења постао је позориште неописивих призора, а немири су се проширили по Палестини.

Монофизити не признају да су у личности Христа божанска и људска природа сједињене „нераздвојно, неспојиво, нераздељиво и недељиво“, али тврде да је Христова божанска природа апсорбовала Његову људску природу и стога Христос има само једну природу.

Међутим, свети Герасим је брзо схватио своју грешку, јер је био човек добре намере и смерног духа. Имао је добру навику да посећује и саветује се са духовно освећеним људима. Од ученог подвижника по имену Јевтимије, који се подвизавао у пустињи Рувас, поучен је истини о две природе Христове, схватио је своју грешку и вратио се Цркви.

Затим је погубљен 451. године нове ере. монах у Јорданској пустињи, где је практиковао исихију. Касније, када су се многи монаси окупили око њега, тражећи његово просветљено вођство, он је основао једнобитски манастир у близини града Ваитхагла.

Свети Герасим је био строг, али само према себи. Према другима је био љубазан и попустљив. Мало је јео, тек толико да се издржава, а и спавао је врло мало. У ствари, учио је да свако ко жели да живи дуже треба мање да спава, јер превише сна чини тело нежним и стога слабим у порођају и подложним болестима.

Учење Светог Герасима о сну је у суштини разлог за вежбање. Са ограничењем сна и уздржавањем, тело (плотски ум) навикава се да буде потчињено духу. Вежбањем и непрекидном молитвом, посебно монологом „Господе Исусе Христе, помилуј ме“ ум се концентрише у простору срца, које је његово природно место, и стиче непрестано сећање на Бога.

Свети Герасим је стекао такву приврженост Богу и заштитио „лик и подобију“ Светих да је укротио и дивље звери и чинио многа чудеса. Чак је набавио и слугу, магарца, да носи воду, јер се вода за пиће налазила на даљину. Једног дана, док је лав спавао, трговци у пролазу украли су магарца. А пошто је Светитељ посумњао да је лав појео магарца, казнио га је тако што је морао да носи ту воду. Све док једног дана, када су трговци поново прошли поред истог места, лав препозна украденог магарца и безбедно га врати Светитељу. Затим га је ослободио овог задатка и пустио га да се врати у планину. А када је светац у миру заспао, лав дође и умрије на гробу његовом.

Када је 19. јануара 473. н. Свети Јевтимије Велики је уснуо, свети Герасим је видео у виђењу, молећи се у Лаври, крај светитеља. Ово се помиње у причи о светом Киријаку Затворнику, који је пратио Светог Герасима на сахрану великог свеца Цркве.

Две године по престанку Светог Јевтимија, 475. н. За време јерусалимског патријарха Анастасија И (458 – 478. г. н. е.) Свети Герасим је у миру уснуо. Прејемство Лавре је поверио својим сабраћима, Стефану и Василију. 100% загарантована трансакција!

• 100% гаранција поврата новца!
• Тренутна испорука производа које имамо на лагеру.