Икона Светог Константина Полира

Икона Светог Константина углачана ручно рађеном ситотиском на углачаној златној подлози у разним димензијама.

21. мај празник

И Тарсус у Киликији и Дрепано у Битинији помињу се као родно место Константина Великог . Међутим, преовлађује мишљење да је Константин Велики рођен у Наисосу, Горња Мезија (данашњи Ниш, Србија). Тачна година његовог рођења није позната, али се верује да је рођен између 272-288.

305. године н.е. Константин се налази на двору цара Диоклецијана у Никомедији са чином трибуна. Исте године два Августа, Диоклецијан и Максимијан, одричу се својих титула и повлаче се. На највишу титулу Августа унапређени су Констанције Хлор на Западу и Галерије на Истоку.

Констанције Хлор је умро 25. јула 306. н.е. и војска је прогласила Константина Великог за Августа, што Галерије није прихватио.

После низа различитих историјских догађаја, Константин Велики се сукобљава са Максенцијем, сином Максимијана, који је имао стратешку предност јер је располагао четири пута већом војском, а Константинова војска је већ била исцрпљена.

Са своје стране, Константин Велики је имао разлога да буде уздржан. Није имао другог избора осим да призове Божју силу. Желео је да се помоли, да затражи помоћ, али како приповеда историчар Јевсевије, није знао ком Богу да се обрати. Тада је у мислима призвао све оне са којима је заједно управљао царством.

Сви они, осим његовог оца, веровали су у многе богове и сви су имали трагичан крај. Почео је, дакле, да се моли Богу, подижући десну руку и преклињући Га да му се открије.

Док се молио, на небу се појавио невиђени божански знак. Око поднева, у сумрак, видео је на небу знамење Крста, на којем је писало „овим побеђуј“. И док је покушавао да схвати значење овог мистичног призора, спустила се ноћ.

Тада му се Господ јавља у сну заједно са симболом Крста и подстиче га да направи његову копију и користи је као заштиту у ратовима.

Са хришћанском заставом као заставом, он почиње да напредује према Риму, уништавајући сваки отпор.

Последњи период живота Константина Великог је онај који га утврђује у црквеној свести и води га ка врхунцу његовог духовног пута.

Светитељ је у априлу 337. н.е. осетио прве озбиљне симптоме неке болести. Извори нас обавештавају да је Константин Велики потражио лековите купке. Међутим, видевши да му се здравље погоршава, сматрао је примереним да оде у град Еленопољ у Витинији, који је добио име по његовој светој мајци.

Тамо је остао у храму Мученика, где је узносио молитве и литаније Богу.

Константин Велики схвата да се његов земаљски живот ближи крају. Сећање на смрт се негује у његовом срцу и води га ка тајни покајања и крштења.

После тога одлази у неко предграђе Никомедије, сазива Епископе и обраћа им се овим речима: “Ово је време које сам одавно очекивао и жудео и молио се да будем удостојен спасења у Богу.

Дошао је час да и ми примимо печат бесмртности, дошао је час да учествујемо у спасоносном печаћењу, што сам некада желео да учиним на водама Јордана, где је, како предање каже, наш Спаситељ примио крштење као пример нама.

Али Бог, који зна најбоље, захтева да се овде крстимо. Дакле, нека нема сумње. Јер чак и ако је воља Господа живота и смрти да се наш овоземаљски живот настави и да живим заједно са народом Божијим, ја ћу свој живот уоквирити свим оним правилима која приличе Богу“.

• 100% гарантована трансакција!
• 100% гаранција поврата новца!
• Брза испорука за производе на залихама.