Икона Светог Стефана

Светитељ хришћанске цркве. Назван је „првомучеником“, јер је први сведочио за Христа. Његов спомен православна црква празнује 27. децембра, проналазак посмртних остатака 15. септембра, а вађење 2. августа. Западне цркве (римокатоличка, англиканска, лутеранска) обележавају га 26. децембра.

Стефан је био први и најистакнутији од седморице ђакона, које су апостоли изабрали и рукоположили да помажу сиромашнима, сирочади и удовицама заједничким оброцима и на било који други начин. Истицао се својом беседничком способношћу и општом хришћанском делатношћу. Јевреји су му, видевши његову активност и уплашивши се његовог дела, наредили да престане да проповеда. (Дела апостолска, гл. В’, 1-8).

Он их је игнорисао и наставио да проповеда Реч Божију. Затим су га неки нетолерантни Јевреји оклеветали да хули на Бога, Соломонов храм и пророка Мојсија. Са овом оптужбом је ухапшен и одвучен пред Јеврејски савет да се извини и да му се суди. (Дела апостолска, глава ф, 9-15). Стефан је храбро бранио своју веру и оптуживао Јевреје да су окрутни према пророцима, које су убијали, као и према целом Божијем народу, док су се залагали за Христово божанство. (Дела апостолска, гл. ВИИ, 1-53)

Све што је Стефан успео да уради било је да додатно разбесни своје тужиоце, који су га ухватили из одаје Савета и извели из Јерусалима, где су почели да га каменују. Стефан је мирно прихватио каменовање са речима „Господе Исусе, прими дух ума“ и клечећи се молио за своје прогонитеље говорећи: „Господе, немој им уписати овај грех“. Одмах затим предаде дух. Сцену каменовања посматрао је и млади фарисеј по имену Савле, који је чувао одећу каменовара и одобравао погубљење Стефана. (Дела апостолска, гл. г’, 54-60). Он је био потоњи апостол Павле. По предању, остатке првог мученика Стефана цар Константин је однео у Цариград.