Зашто палимо свећу и шта она симболизује?

Реч цандела потиче од латинског цандела = свећа.

У православној цркви свећа се ставља испред светих икона. Оно што се ставља испред Распетог, унутар Светог олтара, увек се држи упаљеним и зато се назива „неспавана“ свећа. У иконостасу куће постављена је и свећа која се, по православном предању, пали сваког дана. Навика која своју дубоку хришћанску симболику одржава Светлошћу Христовом која обасјава сваког човека, која греје наду и која теши и прати у бескрајним часовима самоће.

Паљење свеће симболизује да се приноси на жртву поштовања и почасти Богу и његовим светитељима. Такође симболизује светлост Христову која обасјава сваког човека, као и добро познату заповест нашег Господа да ми хришћани будемо светлости света.

Уље, односно уље. што гори у нашим свећама, „уље Божије се јавља“ пише св. Симеона Солунског, милосрђе Божије које се показало када се Нојева голубица вратила у ковчег да означи престанак потопа, имајући у кљуну маслинову гранчицу, или када је Исус, док се много молио, напојио угрушцима свог зноја. , под чијим је гранама клечао те ноћи, на Маслинској гори. Наравно, сви знамо да је унутрашње, духовно осветљење бесконачно супериорније у односу на материјал за осветљење. Тако је Теофоров отац Григорије Назијанац написао: „Просветимо језик“, а његов коментатор додаје: Да ли је то постигнуто? Уље симболизује бескрајну милост Божију, али и свеће симболизују Цркву која је заразна Божанско милосрђе и просветљење. Наравно, они симболизују управо оне светитеље чија је Светлост засијала, по речи Господњој, „пред људима, да виде добра дела и прославе Оца на небесима“.

Постоји много разлога зашто би православни требало да запале свећу као што су:

• да нас подсети на потребу молитве,
• да осветли простор и одагна таму где превладавају силе зла,
• да нас подсети да је Христос једина истинита Светлост и да је вера у Њега Светлост,
• да нас подсети да наши животи треба да буду светли,
• да нас подсети да као што свећа захтева нашу сопствену руку да упали, тако и душа захтева руку Божију, односно Његову благодат,
• да нас подсети да наша воља мора бити спаљена и жртвована,
• за љубав Божију итд.

Према речима Агиоса Николаоса Велимировића, ми палимо свећу из следећих разлога:

Први. Јер наша вера је светлост. Христос је рекао: „Ја сам светлост свету“. Светлост свеће подсећа на светлост којом Христос обасјава наше душе.

Друго. Да нас подсети, да наш живот мора бити светао као светитељи, односно људи, које апостол Павле назива „децом светлости“.

Треће. Да контролишемо своја мрачна дела и наша лоша сећања и жеље. И тако да их све врати на пут светлости Светог Јеванђеља. Да засија „сјајно пред нама људима, као што смо видели добра дела, и прославимо Оца нашег који је на небесима.

Четврто. То је наша мала жртва, знак и узорак захвалности и љубави, коју дугујемо Богу за велику жртву коју је за нас поднео. Овом и нашом молитвом захваљујемо му за живот, за спасење и за све што нам његова божанска и бескрајна љубав даје.

Пето. Да се плашимо сила таме, које нас посебно лукаво нападају пре и за време молитве и желе да одврате наше мисли од Бога. Демони љубе таму и дрхте од светлости: и Христа и оних који љубе Христа.

Шесто. Да нас мотивише на самопожртвовање. Односно, као што уље гори фитиљ у свећи, тако и наша воља гори пламеном љубави према Христу и увек се покорава вољи Божијој.

Седмо. Да научимо то: Као што свећа не пали без наших руку, тако ни унутрашња свећа нашег срца не светли без руку Божијих. Напори наших врлина су гориво (фитиљ и уље}, које да би упалило и осветлило треба „огањ“ Духа Светога.

Подразумева се, наравно, да уље за свеће мора бити маслиново и најбољег могућег квалитета. На крају крајева, Господ се помолио у Маслинском врту и храм са свећама је претворен у нови врт милосрђа (уља) и милосрђа Божанског.Њихово уље нас подсећа на милост Божију и њихову светлост у нашем животу, која мора буди светао и свети..

Проливање храма симболизује божанску светлост присуства Божијег која обасјава срца не само новопросвећених већ и свих хришћана. Ову велику истину о Себи Господ је открио следећим речима: „Ја сам светлост свету“ (Јн. 8,12). Светлост је не само због Његовог светлећег учења, већ пре свега због Његовог светлосног присуства. То углавном потврђује Његово чудесно Преображење, где „засија лице његово као сунце, и хаљине његове постадоше беле као светлост“ (Мт. 17, 2).

У Символу вере Син Божији је представљен као „светлост од светлости“. У низу Вечерње, химнописац такође представља Господа као „веселу светлост“. А хришћани са тајнама Цркве и својим духовним подвигом могу да приме светлост благодати Духа Светога и да је зраче својим животом.

У Беседи на гори Господ је, саветујући своје ученике, рекао: „Ви сте светлост свету… (Матеј 5, 14-16). (То јест: Ви сте светлост свету … да ваша светлост засија пред људима да виде ваша добра дела и да прославе Оца вашег небеског). Овде се јасно види да су светлост Христових ученика добра дела њиховог светог живота. Светитељи у следећем животу биће као Господ, постаће „богови по благодати“. Господ то јасно изражава својим пророчким речима: „Тада ће праведници засијати као сунце у царству оца свога“ (Мт. 1).