„Зар би Христос у црквама примио толико сјаја? Свети Никола Велимировић

Да ли би Христос добио толики сјај у црквама?

Веома прикладан одговор Светог Николаја Велимировића на питање зашто је богатство и раскош у Светим храмовима, који су украшени раскошним црквеним предметима.

„Да ли би Христос толерисао толики сјај у Цркви? Дефинитивно. Толерисао је то тада, толерисао би и сада. У то време постојао је Соломонов храм у Јерусалиму, једно од ретких светских чуда архитектуре и луксуза. Овај храм је у себи имао више злата и драгог камења од свих хришћанских храмова на Балкану данас. „И цела кућа беше пуна злата, док се цела кућа не напуни“ (1. Краљевима 6:22). Христос је много пута улазио у овај храм, али никада није изнео ваше мишљење да све ово треба претворити у хлеб и јести.Он је предвидео пропаст овог храма и храм је порушен, али не због злата.у храму, већ зато што је од блата у људским душама. Драго ми је што показујете милосрђе према сиромашнима, али би ми било још више да се смилујете свом, а не туђем, али не бих волео да вас видим на истој страни са Јудом. Сетићете се како је Јуда некада желео да се покаже милостивијим од Христа… Прочитајте његову дванаесту главу по Јовану Јеванђељу. Жена је узела бочицу драгоценог нард смирне и помазала Исусове ноге. Јуда, који је касније издао свог учитеља због новца, разбеснео се и повикао: „Зашто је ово смирно узето за триста динара и дато сиромасима?“ (Јован 12:5). На то је љубећи Господ, који је био на путу да даде свој живот за сиромашне, одговорио: „Сиромаха увек имате са собом, а мене увек имате“ (Јн. 12, 8). Па шта да вам кажем: ако сви смо увек имали Христа са собом, међу нама не би било сиромаха. Они који имају Христа са собом, принели су Цркви све оно што ви називате „сјај“. Они сами дају максимум сиротињи. Љубав према живом Христу гура их и на једну и на другу жртву: на жртву својој Цркви и на жртву својој сиромашној браћи и сестрама. Док они који немају Христа са собом, немају са собом ни сиромахе. Хтели би да узму од Цркве и да дају сиромасима, да не дају своје и да им сиромашни не сметају. Ово је најдубље искушење, које чини дрско ходање међу нама под маском доброчинства.

Аутор: Агиос Николаос Велимировић Охрид

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

This site uses cookies to offer you a better browsing experience. By browsing this website, you agree to our use of cookies.